Proslavite Uskrs sa decom uz zanimljive, uradi sam aktivnosti.

U daljem tekstu pronađite ideje, materijale i različite aktivnosti da proslavite ovaj praznik.

Pileća fina motorika

Cilj je provući kanap (traku, pertlu, konac) kroz sve rupice. Ja sam napravila piliće gde je žuto lakše jer je veći razmak između rupica i zeleno teže gde su rupice jedna do druge.

Pilići su plastificirani, a igla je plastična.

Početni matematički pojmovi – Brojevi i nastavi niz

Uz ove aktivnosti dete uči o početnim matematičkim pojmovima, stimuliše se razvoj mišljenja i vizuelne percepcije.

Klik za download

Uskršnje jaje

Materijal:
– Beli papir
– Papir u boji
– Lepak
– Makaze

Postupak možete videti na slikama, a aktivnost je pogodna i za mlađe od 3 godine, jer se papiri cepaju, ne seku se makazama 🙂 A krajnji rezultat je divan i šaren 🐣

Matematika od šargarepe

Napravite šargarepe za zeku🐰 uz pomoć kojih se mogu učiti brojevi i brojanje, ali i slova, oblici,… Jedan zadatak je spojiti parove, a drugi je da se porađaju brojevi po redu gde svaka šargarepa ima svoj “džep”.

Montesori Uskrs

Potreban materijal:
– Dve činije
– Mala kašika ili pinceta
– Mini jaja od stiropora

Cilj je prebaciti sva jaja iz jedne činije u drugu.

Uskršnje slagalice za učenje boja i oblika

Klik za download

Priča o Uskršnjem zecu

🐇🐇🐇🐇🐇🐇🐇

Bili jednom mama zečica i tata zec i imali su sedam malih zečića. Nisu znali koji bi od njih mogao biti pravi uskršnji zec.
Uzeli su zato korpu punu šarenih uskršnjih jaja i pozvali svoju decu.
– Da vidimo koji će od vas biti pravi uskršnji zec! Ponesite ova jaja deci!
Prvi pristupi najstariji zec, zvani Dugouško. On uze zlatno jaje pa potrči sa njim kroz šumu, preko proplanka, prepliva malo jezero, koje se nalazilo na putu, ponovo na livadu, pa sve do dvorišne ograde kuće u kojoj su stanovala deca. Ona su za zeku, u vrtu, već pripremila gnezdo. Dugouško uzme jaki zalet i jednim skokom preskoči ogradu. Ali jao! Nije dobro ocenio, zalet je bio prevelik, on je prejako skočio, a jaje mu je pritom udarilo u zemlju i razbilo se.
Žalostan i pokunjen vrati se kući neobavljenog posla.
On nije bio pravi uskršnji zec.
Sada je došao red na drugog zečića, zvanog Vrtirep. On uze srebrno jaje, pa potrči sa njim kroz šumu. No, čim je stigao u šumu, sa grane ga zovne vrana:
– Zeko šta to nosiš? Pokaži mi!
– Nosim jaje za decu. Zar ne znaš da već dolazi Uskrs?
Dok je on pričao, vrana je zgrabila jaje i odletela sa njim. Ni on nije bio pravi uskršnji zec.
Došao je red i na trećeg zeca, koji se je zvao Sladibrk. On uze čokoladno jaje, pa hop sa njim kroz šumu! Na samom rubu šume, nadomak proplanku, dočeka ga i upita:
– Zeko, šta to nosiš?
– Čokoladno jaje za decu!
– Mmmm… – reče veverica – Daj mi malo da liznem, molim te!
Lizne ona, lizne zeko, lizne ona, lizne zeko – i u tili čas nestade čokoladnog jajeta. Kada se zeko Sladibrk vratio kući tata ga je počupao za brkove, koji su još bili umrljani od čokolade, i rekao:
– Nisi ni ti pravi uskršnji zec!
Dođe i četvrti zeka na red. On se zvao Šara. Uze Šara šareno jaje, pa sa njim kroz šumu. Dođe do ivice šume, preko proplanka, pa sve do jezera. Popne se na brvno da sa njim prepliva jezero. Dok je plivao, zagledao se u svoju sliku koju je primetio na mirnoj površini jezera. No tada – buć! Pade mu jaje u vodu. Ni on nije bio pravi uskršnji zec.
Peti zeka se zvao Meka Šapa. On uzme plavo jaje, pa sa njim kroz šumu. Stigne do ruba šume, pređe proplanak, stigne do jezera, prepliva jezero, i tek što je stigao na drugu obalu sretne ga lisica.
– Zeko šta to nosiš? – upita ga lisica.
– Nosim deci uskršnje jaje! – odgovori zec.
– Daj mi ga malo da ga pokažem svojoj deci!
Lisičići se stadoše igrati sa jajem, kao sa loptom. No, jednom jaje ispade, padne na kamen i razbije se.
Ni Meka Šapa nije bio pravi uskršnji zec.
Predzadnji zeka, Kratkorepić, uze žuto jaje, pa potrči sa njim kroz šumu, preko proplanka, prepliva jezero, stigne na drugu obalu, krene livadom prema kući gde su stanovala deca, kad susretne drugog zeca. On ga pozove da se sa njim poigra. Ali usred igre najednom nestade zec, a od jajeta ni traga ni glasa. Ni Kratkorepić nije bio pravi uskršnji zec.
Sedmi zeka, najmlađi, zvao se Belko. On uze crveno jaje, pa potrči sa s njim kroz šumu. U šumi sretne vranu koja ga je zvala:
– Zeko kud ćeš?
– Nosim jaje deci za Uskrs! – odgovori zeka, ne zaustavljajući se. Na izlasku iz šume dočeka ga veverica i htede se poigrati s njim. No zeka joj odgovori da se žuri odneti jaje deci za Uskrs. Sretno stigne do obale jezera. Stane na brvno da prepliva jezero. Kad je došao na drugu obalu, dočeka ga lisica i htede ga pozvati da pokaže jaje njenim lisičićima. No, zeka joj se izvini i reče kako žuri deci da im odnese uskršnje jaje. Trčeći dalje sretne još jednog zeca. Kad ga taj pozove na igru, Belko mu reče:
– Nije sad vreme za igru, žurim deci, nosim im jaje za Uskrs! – i odskakuće dalje. Ubrzo zatim stigne do ograde one kuće u kojoj su stanovala deca. Deca su u vrtu već pripremila gnezdo za uskršnjeg zeca. Belko uze zalet, ni prevelik, ni premalen i preskoči ogradu baš kako treba. U vrtu je našao gnezdo što su ga deca za njega pripremila. U njemu ostavi crveno uskršnje jaje.
On je bio pravi uskršnji zec.