Da li bi dete koje pohađa pripremni predškolski program trebalo učiti da piše slova? Da li na kraju boravka u vrtiću pre polaska u školu dete mora da zna da piše i samim tim i čita? Ovo su pitanja koja se često postavljaju i oko kojih nastaje sukob u mišljenju strane koja smatra da dete treba da zna da piše i čita pre polaska u školu i onih koji misle da bi sve to trebalo da nauči tokom prvog razreda.
U ovom tekstu nećemo se baviti nijednom ni drugom stranom, već ćemo se pozabaviti individualnom pristupu detetu i činjenici da je svako dete drugačije i da ima različita interesovanja. Kada govorimo o interesovanjima i Marija Montesori je govorila o specifičnim fazama koje se javljaju u ranom detinjstvu i nazvala ih je “prozori posebne osetljivosti” i po njenoj metodi na uzrastu od 3,5 godine do 4,5 godine javlja se interesovanje za slova. Uzrast je postavljen okrvirno, kod neke dece javlja i malo ranije, ali i kasnije. Ali ukoliko pratimo interesovanja deteta možemo primetiti taj prozor posebne osetljivosti.
Kada govorimo o ovome važno je zapamtiti i da to što je neko rekao da bi u tom uzrastu trebalo da se javi, ne mora da važi za svako dete – jer je svako dete priča za sebe. Ja lično znam decu koja su sa svoje 4,5 godine znala da čitaju i da reč koju pročitaju razumeju, a sama slova su ih zanimala od treće godine. A sa druge strane i decu koja su tek posle šeste godine pokazala interesovanje za slova.
Moje mišljenje je da bi dete koje polazi u prvi razred trebalo da može da raspozna većinu slova i da zna da napiše svoje ime, kao i jednostavne reči mama, tata, baba, deda. I sve to iz razloga što će biti lakše postići sve zahteve koje donosi I razred. Program je takav da je gradiva puno, a vremena malo, odeljenja su brojna i učitelj jednostavno nekad ne stiže da se posveti svima. Česta slika kojom se predstavlja školski sistem je:
A šta je ono što mi kao pojedinci možemo uraditi i pomoći predškolcima da se pripreme za školu?
Zalagati se za učenje kroz igru!
Pratite detetova interesovanja i slova približite kroz zanimljive aktivnosti koje bude pažnju – napravite smešna slova (pretvorite slovo u biće ili predmet koje počinje na to slovo), razvijajte vizuelnu percepciju tako što ćete pitati dete da pronađe i spoji parove, pišite u pesku (ili soli, šećeru, palenti), …
Kupite vežbanku sa azbukom koja nudi kratke i jasne zadatke – kopiranja slova po modelu, prepoznavanja, dodavanja slova u reči (korisno i za decu koja imaju poteškoća sa artikulacijom glasova), igra na slovo na slovo. Jedna od takvih vežbanki jeste Maksina čarobna azbuka koja nudi zadatke i čarobnu igru uz pomoć piši-briši flomastera, uz pomoć kojeg greške čarobno nestaju.
Ilustracije su jednostavne, jasne i prilagođene uzrastu dece kojem je namenjena. Sama vežbanka nije jednokratna i može se koristiti više puta – ako je dete popuni moći će da obriše i da krene iznova ili pak ako ne pokaže više interesovanje za nju u trenutku kada je ponudite može joj se vratiti i krenuti od početka.
Koje igre vi volite da igrate sa slovima?
MAKSINU ČAROBNU AZBUKU
MOŽETE DA PRONAĐETE NA SAJTU IZDAVAČA ENCOBOOK.
Tekst je napisan u saradnji sa izdavačem, što ni na koji način nije uticalo na formiranje mog mišljenja o proizvodu.
Pitajte Defektologa 