5 najčešćih teškoća u učenju

Čini vam se da se dete bori sa zadržavanjem pažnje na zadatku, čitanjem, računanjem, pisanjem ili koordinacijom, dobijate komenatare da je dete lenjo, a sve ovo može biti posledica teškoća u učenju (eng. learning disabilities) ili problema sa pažnjom. U nastavku teksta pročitajte kratak pregled pet najčešćih teškoća u učenju i/ili pažnje.

1. ADHD: Problemi sa fokusom i hiperaktivnost

ADHD  je skraćenica od Attention Deficit Hyperactivity Disorder, a sinonim za ovo stanje je hiperkinetički poremećaj u srži ovog poremećaja je nedostatak pažnje usled visokog stepena motoričke aktivnosti koja podrazumeva povećan prenos impulsa.

ADHD može otežati deci da mirno sede, koncentrišu se na aktivnosti, kontrolišu impulse i emocije. To nije zato što su deca s ADHD-om lenja – to je zato što imaju medicinsko stanje koji podrazumeva povećan prenos impulsa u mozgu. Iako se tačan uzrok ADHD-a ne zna, istraživanja pokazuju da genetika igra značajnu ulogu, kao i razlike u razvoju mozga (kako moždani procesi neurotransmitera prenose i obrađuju informaciju).

2. Diskalkulija: Problemi sa matematikom

Diskalkulija se ponekad naziva i „matematičkim učenjem“. Čak možete čuti da se to naziva i „matematička disleksija“. Diskalkulija uzrokuje teškoće sa brojevima i matematičkim operacijama. Sama diskalkulija se može predvideti u mlađim razredima jer deca uče mnoge osnovne matematičke veštine kroz pamćenje.

Iako mnoga deca (i odrasli) imaju strah od matematike, diskalkulija nije isto što i matematička anksioznost. 

3. Disleksija: Problemi sa čitanjem

Disleksija je najpoznatije i najbolje istraženo pitanje kada govorimo o problemima učenja. To je ono što je poznato kao “problem sa čitanjem”. Disleksija može uzrokovati probleme sa čitanjem na više načina – uključujući probleme sa izgovaranjem reči, rimovanjem ili razumevanjem teksta. Ali disleksija može utecati na više od veština čitanja. To može otežati pisanje, pravopis, govor, pa čak i druženje.

Važno je znati da disleksija nije uzrokovana niskom inteligencijom ili lošim vidom. To je problem koji je uzrokovan načinom na koji mozak obrađuje pisani i govorni jezik.

4. Disgrafija: Problemi sa pisanjem

Disgrafija utiče na veštine pisanja. Deca s disgrafijom mogu imati neuredan rukopis i možda će imati problema sa držanjem olovke, crtanjem ili oblikovanjem slova (pisanjem slova). Ali teškoća u učenju utiče na akademska postignuća i svakodnevno funkcionisanje u globalu. Deca sa disgrafijom takođe mogu da se susretnu sa teškoćama da organizuju svoje misli, da opišu redosled događaja, kao i da im struktura rečenice bude nepravilna iako nemaju problem sa govorno-jezičkim razvojem. Važno je zapamtiti da disgrafija nije povezana sa inteligencijom deteta.

5. Dispraksija: Problemi sa motoričkim veštinama

Dispraksija uzrokuje probleme sa planiranjem i koordinacijom pokreta. To može uticati na razvoj različitih veština poput razvoja fine motorike, grupe motorike, razvnotežu, koordinaciju oko-ruka, kao i koordinaciju generalno gde je npr. potrebno propratiti pokretom pesmicu.

Dispraksija nije znak slabosti mišića ili niske inteligencije. Takođe je češća nego što mislite. Istraživanja pokazuju da čak 10% dece može imati neke simptome dispraksije, kao što su problemi sa hvatanjem olovke ili ili stinih predmeta (čak i brisanja gumicom), kao i praćenje igara u kojima je potrebna koordinacija ruku i nogu istovremeno ili praćenje pogledom pokreta rukama.

Za svaku od gore navedenih teškoća u učenju/pažnjom važno je da se naglasi da je svako dete jedinstveno i da je potreban individualan pristup koji podrazumeva individualizaciju pristupa u savladanju i rešavanju školskih zadataka. U nekom od narednih tekstova bavićemo se kako detetu pružiti podršku i olakšati učenje.