Noša – ponekad strašna reč

Noša – ponekad stavarno može da zvuči kao strašna reč, pogotovo kada govorimo o deci sa smetnjama u razvoju koja nemaju dovoljno razvijeno razumevanje.

Kako dete raste i razvija se, postaje svesnije svojih fizioloških potreba i u jednom trenutku će roditeljima staviti do znanja da želi da izvrši nuždu. Nekada neće to reći rečima (ili neće moći), ali će pokazati svojim gestovima, držanjem tela, ponašanjem – neverbalnim znacima komunikacije.

Prema Brazeltonov pristupu, neki od znaka da je dete spremno za početak osamostaljavanja u upotrebi toaleta:

Dete više nema potrebu da stalno bude u pokretu, može samostalno da sedi i da zaokupi svoju pažnju nekom aktivnošću.
Razume govor – razvijeno je razumevanje.
Ima potrebu da stvari red iz nereda.
Prisutno je oponašanje – imitra ono što radite.
Uspostavljen je ritam obavljanja toaleta – nuždu obavlja u predvidljivo vreme i ostaje 2h suvo u kontinuitetu.
Postaje svesno svoga tela – pokazuje da je potrebno da se pelena promeni, opisuje ono što je je uradilo.

Privikavanje na nošu ili adapter jeste jedna od važnih životnih veština koje vode do samostalnosti i osećaja kontrole.

Šta može pomoću na tom putu osamostaljivanja?

Pre svega je potrebno da budemo svesni da će biti potrebno strpljenje i upornost. Ne usvoje sva deca ovu veštinu brzo, nekoj deci je potrebno više podrške u ovom procesu. Budite podrška i koristite ohrabrujući ton kada govorite o upotrebi toaleta. Držite se raspreda, analizirajte ponašanje deteta u toku dana, posmatrajte i primetite u koje vreme dete inače vrši nuždu u pelenu. Probajte da dete stavite na nošu u određeno doba dana – ujutro nakon buđenja, pola sata nakon što je popilo veću količinu tečnosti, posle popodnevne dremke, pred spavanje,…

Koristite iste opise i reči kada govorite o upotrebi toaleta. Razgovarajte sa detetom na tu temu, koristite dečije knjige koje obrađuju temu korišćenja toaleta, kako bi razumelo da je to nešto što svi rade. Jedna od tih knjiga jeste ČEMU SLUŽI NOŠA, u izdanju Kreativnog centra.

Interaktivne knjige mogu pomoći za učenje ove veštine, pogotovo za upoznavanje i pripremu na učenje, jer se na taj način tema obrađuje u opuštenoj atmosferi i dete je onda prihvata kao normalanu.

Kada krenete sa uvežbavanjem ove veštine, nemojte čekati da vam dete kaže da im se ide u toalet, recite da je vreme za tolaet. Ne zaboravite da komunicirate. Ukoliko je potrebno napravite vizuelni raspored, šta se radi u toaletu. Slike poređajte po redu kako biste detetu olakšali da razume korake koje bi trebalo da napravi.

To može izledati ovako: