Wikipedia (2012) kaže da je asistivna tehnologija (AT) zbirni naziv koji uključuje asistivna, adaptivna i rehabilitaciona sredstva za osobe s invaliditetom. Takođe uključuje proces izbora, pronalaženja i korišćenja tih sredstava.
AT podrazumeva različite alate koji omogućavaju da se određeni zadaci obavljaju lakše i brže. Sama tehnologija koja se koristi može biti od niske tehnologije (low tech) do visoke tehnologije (high tech), odnosno da asistivna tehnologija jesu i jednostavna pomagala poput držača za olovku do posebnih računara i komunikacionih tabli.
Kada govorimo o asistivnoj tehnologiji u cilju lakše komunikacije važno je da spomenemo alternativnu i agumentativnu komunikaciju (AAK). AAK ima za cilj da poboljša komunikaciju koristeći različite modele i metode komunikacije. Ona kao i asistivna tehnologija podrazume i jednostavne i kompleksne tehnike koje pomažu u komunikaciji – ona pomaže odrasloj osobi ili detetu da se lakše izrazi.
Komunikacija nije samo ekspresivni govor, već uključuje i mimiku, gestikulaciju i govor tela, komunikaciju bilo da se služimo neverbalnim ili verbalnim govorom korismo svaki dan.
Korišćenjem alternativnih načina komunikacije (korišćenje slika, reči na papiru ili tabli, slova ili pak komunikacionih tabli) pružamo mogućnost da se neverbalno dete izrazi. Zabluda je da će dete koje ima govorno-jezički poremećaj stagnirati u razvoju govora ukoliko koristi komunikator, upravo je suprotna situacija korišćenje npr. komunikacione table može pomoći u stimulaciji razvoja govora.
Najjednostavniji vid korišćenja AAK jeste korićenje pokaznog gesta, koji će druga osoba propratiti govornim iskazom – opisati ono što dete želi tj. govori. Ovaj način komunikacije bi bila neka početna faza, kojom dete uvodimo u složenije načine komunikacije.
Sledeći korak bi bio (takođe jedna od jednostavnih tehnika) korišćenje slike (odštampane) kako bi dete pokazalno npr. kada je žedno ili gladno, takav način komunikacije je poznat i kao PECS. Ovakav vid komunikacije često se koristi kod osoba koje imaju poremećaj iz autističnog spektra i on omogućava da osoba izrazi svoje potrebe i misli. Nedostavak ovog načina komunikacije jeste to što je potrebno mnogo slika, samim tim i puno registratora slika, kako bi se nesmetano odvijala komunikacija.
Složeniji vid komunikacije putem slika jeste korišćenje komunikacionih tabli (poput Go Talk) koji predstavlja komunikator sa promenljivim sadržajima i mogućnošću snimanja govora. Sačinjen je od određenog broja polja na kojima se postavljaju odštampane slike, a svakoj slici je moguće dodati tonski zapis izgovorene reči.
Takođe, dostupne su različite aplikacije koje se mogu instalirati na tabletu ili mobilnom telefonu (softver na srpskom jeziku je u fazi razvoja) koje imaju funkciju komunikacione table, ali imaju veći izbor reči i deci su privlačnije za korišćenje.
Jedan od prestavnika komunikatora visoke tehnologije jeste Tobii, kompjuterom možemo upravljati uz pomoć tastature i miša, dodirivanjem monitora, govorom i pokretima očiju. Ovo je u velikoj meri personalizovani uređaj, jer zahteva podešavanja prema konkretnim karakteristikama korisnika.
Za kraj ovog teksta bih želela da napomenem da je se komunikator možemo koristiti u slučajevima kada je raskorak između detetovog receptivnog i ekspresivnog govora (kada dete ima bolje razvijeno razvumevanju u odnosu na verbalni govor), kada je govor nerazumljiv okolini, kada je ekpresivni govor nedovoljno razvijen te ometa dete u svakodnevnom funkcionisanju.
CENTAR ZA ASISTIVNU TEHNOLOGIJU se u Srbiji nalazi u ŠOSO “Milan Petrović” u Novom Sadu (Bate Brkića bb, Novo naselje) i tu možete zakazati procenu za komunikator, nakon koje ćete dobiti savet da li i koji komunikator možete koristiti.
Dodatna literatura:
Priručnik za asistivnu tehnologiju u školi
Pitajte Defektologa 
One thought on “Korišćenje asistivne tehnologije u komunikaciji”