Ko su isključena deca?

Na koricama knjige piše da je u knjizi opisan revolucionaran program koji pomaže da se uravnoteži funkcionisanje mozga dece kojoj su dijagnostifikovani autizam, disleksija, ADHD i druge neurološke smetnje.

U medijima, kao i na društvenim mrežama često možemo da pročitamo naslove koji govore o lečenju autizma, čudesnom izlečenju različitih stanja, ali kada se malo zagrebe po površini većina ili nije imala pravu dijagnozu ili nije “izlečena” već je se jednostavno radilo sa tim detetom i dete funkcioniše u svetu koji ga okružuje. A složećete se da je upravo to funkcionisanje važno, zar ne?

Jer čemu da trogodišnje dete zna da drži olovku, ako ne zna da se igra (samo ili sa nekim) i ne razume namenu određenih predmeta. Ili insistiranje da dete od 7 godina zna sva slova, a da nije naučeno da se samo obuče, a nema razloga da to ne zna samo je bavljenje time preskočeno (da se razumemo ovde govorim o onim trenucima kada se insistira na slovima, ne kada dete slova zanimanju, jer neka deca celu azbuku znaju pre 4tog rođendana).

A sada da se vratimo na početak, korica knjige Isključena deca (izdavač Harfa.hr, u Srbiji se može pronaći na web stranici – https://www.knjizara-harfa.rs/) kaže “revolucionaran program koji pomaže da se uravnoteži funkcionisanje mozga dece kojoj su dijagnostifikovani autizam, disleksija, ADHD i druge neurološke smetnje”, zvuči sjajno, ali o čemu u stvari govori ova knjiga. Ko su isključena deca?

Kao odgovor na pitanje ko su isključena deca, prekopiraću deo iz knjige dr Roberta Melilo-a (Isključena deca): “Živimo u vremenu velikih suprotnosti. S jedne strane, imamo neverovatan tehnološki napredak. … S druge strane, opet, suočavamo se sa alarmantno velikim brojem dece koja ne mogu u potpunosti funkcionisati u ovome svetu, i zbog toga što im mozak ne funkcioniše pravilno. …. Sve to ukazuje na činjenicu da nešto nije u redu s mozgom te dece.”

Knjigu sam kupila na prošlogodišnjem sajmu knjiga, ali tek sada pišem o njoj, jer sam morala dva puta da je pređem kako bi formirala svoje mišljenje o njoj. I da, smatram da je korisna, ne garantujem da kada je pročitate da ćete dobiti odgovore koje već niste znali ili neko čudesno saznanje. Ali ćete dobiti potvrdu da neke stvari radite dobro i dobićete program koji možete da sprovodite kod kuće sa svojim detetom.

Sam program je koncpiran na proceni prema skalama koje dobijete u knjizi na osnovu kojih dobijate rezulate u kojoj hemisferi mozga dete ima problem u funkcionisanju i na osnovu njih imate program za rad, odnosno ponuđene senzorne i motoričke vežbe . Posebna tema jeste i ishrana deteta. A sam autor navodi da Pogram ravnoteže mozga najbolje funkcioniše kod dece koja:

mogu govoriti i odgovaraju na nadražaje;
mogu slediti jednostavna uputstva;
imaju između 4 i 17 godina.

Knjiga se sastoji iz dva dela (sadržaj knjige pogledajte ispod), prvi deo je pod nazivom Isključena deca, dok je drugi deo knjige posvećen gore pomenutom Melilov-om programu ravnoteže mozga kod kuće. U prvom delu možete pročitati o simptomima, uzorcima i funkcionisanju mozga.

Upravo je taj prvi deo onaj koji me je privukao i da kupim knjigu i da pišem o njoj na blogu, prvi deo se zasniva na naučnim činjenicama i iznosi stavove koje podržavam i tri po meni najvažnija zaključka iz prvog dela knjige ću podeliti sa vama:

Da bi u potpunosti razumelo svet oko sebe dete mora da koristi obe hemisfere mozga kao celinu. – ovako rečeno tu zvuči sasvim logično, ali se onda često dešava da se taj trenutak, u tretmanima deteta i haosu kada se primeti da dete ne napreduje kako bi trebalo (a čak i kada se dete od rođenja kao neurorizično), smetne sa uma i da se samo insistira na određenim veštinama, umesto da stvarno sagledamo ceo proces kroz celinu, jer koliko je važno da dete drži olovku kako treba, isto ako ne i više je važno da dete zna da se igra.
Značaj propriocepcije – propriocepcija ili kontrola mišića i ravnoteža je od izuzetnog značaja za pravilan rast i razvoj deteta, ali i za stimulaciju razvoja, pa tako ako detetu oduzmemo mogućnost kretanja i istraživanja sveta oko sebe (okretanje, puzanje, penjaje, skakanje, trčanje, hodanje, pa čak i padanje) uskratili smo mu priliku da uči i samim tim i da se mozak razvija.
Neverbalna komunikacija – dete pre nego što počne da se izražava rečima koristiće različite gestove, pokrete, plač, gukanje kako bi izrazilo svoje želje. Ona je baza za dalji razvoj govora i ona se prva razvija i ne bi trebalo da se ignoriše već da se potpomaže i nadograđuje rečima. Naš osmeh tromesečnom detetu pruža velike stvari i zbog tog osmeha se dete nama osmehuje nazad, ako dete nije doživelo osmehe u toku odrastanja, da li može da se očekuje da ono osmehe daje?

Za kraj – ovaj program nije čudesan lek i ne garantuje čuda, ali nudi program vežbi, kao i plan za modifikaciju ponašanja i ishrane od kojih možete da izdvojite ono što odgovara vašem detetu i da sprovodite uz instrukcije date u knjizi (par strana knjige pogledajte na slikama ispod).