Sve emocije su podjednako važne, kao što mi osećamo sreću, tugu, bes, ljutnju, radost, uzbuđenost,… tako ih osećaju i deca. I imaju podjednako pravo da se tako osećaju. Ponekad se desi situacija „Velikih“ emocija. I tada mi kao odrasli znamo da se osetimo neprijatno, nesnađeno, ljuto, trigeruje nas ponašanje deteta, ali tada bi trebalo da se setimo …

Da se deo mozga koji je zadužen za samoregulaciju razvija do sredine dvadesetih godina.

Možemo se poslužiti poređenjem da je mozak kao kuća.

Kada se desi preplavljenost emocijama, donji deo mozga preuzima kontrolu. Tada je teško donositi „prave“ odluke.

Na nama odraslima je da detetu pomognemo da prepozna signale koje šalje telo u tim situacijama i da pružimo podršku da se kontrola vrati na gornji sprat kuće. Potrebno je da im pružimo alate koji će pomoći da se razvije samoregulacija. Samoregulacija se ne dešava preko noći, ona se „gradi“ od temelja ka krovu.

Kada se desi situacija velikih emocija, trebalo bi da imamo na umu da smo mi ti koji bi trebalo da su smireni. Takođe, ukoliko osetimo da naš donji deo mozga preuzima kontrolu nad našim ponašanjem, ok je da napravimo pauzu pre reakcije. Eksplozivna reakcija odrasle osobe ne uči dete samoregulaciji.
Prepoznavanje emocije koju dete oseća, imenovanje emocija i prepoznavanje promena koje se tada dešavaju pomažu detetu da razvije samoregulaciju.

U razgovoru o emocijama i promenama koje se dešavaju u telu u tom trenutku možemo iskoristiti knjige koje na divan način pričaju o osećanjima. Jedna takva knjiga jeste “Sve o osećanjima”.

Koristeći se jasnim ilustacijama i deci prilagođenom tekstu ova knjiga govori o promenama koje se dešavaju, kako da osećanja prepoznaju, kako da nauče o njima da razgovaraju. Namenjena je za uzrast od 4+ godina.

Na kraju knjige se nalaze saveti za odrasle kako mogu da pruže podršku deci u razvoju samoregulacije, a sa vama delim neke od njih:

  1. Postavite detetu pitanje kako se osećaš danas.
  2. Naučite da prepoznate “okidače” za vašu decu i pomozite im koristeći strategije u situacijama kada ih obuzimaju teška osećanja.
  3. Prihvatite detova osećanja i pokažite razumevanje za njih izjavama kao što je: “Vidim da si ljut. I ja bih bila ljuta da se meni to desilo.”
  4. Deca ne mogu da se odupru svojim osećanjima. Ona su za njih važna i stvarna i zato nemojte da ih ignorišete ili poričete njihova osećanja ili da odmah pokušati da im s njih skrenete pažnju.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.