Igra je jedna od najvažnijih aktivnosti u životu deteta. Ona je ključni deo detetovog razvoja, jer kroz igru deca razvijaju svoje kognitivne, emocionalne i socijalne veštine. Međutim, deca sa autizmom se često suočavaju sa izazovima u igri i društvenim interakcijama. U ovom tekstu ćemo istražiti kako igra može da pomogne u razvoju dece sa autizmom.
Autizam je neurološki poremećaj koji utiče na razvoj socijalnih veština, govora i ponašanja. Deca sa autizmom često imaju poteškoće u razumevanju društvenih normi i očekivanja, pa se zbog toga mogu osećati izolovano ili neadekvatno u igri sa drugom decom. Međutim, igra može da bude ključni alat u pomoći deci sa autizmom da prevaziđu ove izazove.
Jedan od načina na koji igra može da pomogne deci sa autizmom je kroz razvijanje njihovih socijalnih veština. Kroz igru, deca sa autizmom mogu da nauče kako da komuniciraju sa drugom decom, da deluju u grupi i da razviju prijateljske odnose. Igra može da pomogne i u razvijanju empatije i razumevanju tuđih osećanja, što je veoma važno za socijalni razvoj deteta.
Pored socijalnih veština, igra može da pomogne i u razvijanju motoričkih i kognitivnih sposobnosti. Deca sa autizmom često imaju poteškoće u koordinaciji pokreta i finoj motorici, pa se igra može koristiti kao način da se ove veštine razviju. Kroz igru, deca sa autizmom mogu da vežbaju svoje motoričke sposobnosti, ali i da razviju kognitivne sposobnosti poput kreativnosti, mašte i rešavanja problema.
Važno je napomenuti da je igra za decu sa autizmom veoma važna, ali da je i često potrebna stručna podrška u njenom sprovođenju. Stručnjaci koji rade sa decom sa autizmom mogu da pomognu u odabiru igračaka i igara koje su najadekvatnije za decu sa autizmom, kao i da pruže podršku u interakciji sa drugom decom. Kada biramo igračke koje ćemo koristiti u igri, važno je da krenemo od detetovih interesovanja, ma koliko ona delovala netipično.
Na primer – ukoliko dete voli da pritiska prekidač, nabavićemo prekidač (bez povezivanja na struju) koji će nam poslužiti kao alat odnosno igračka pomoću koje ćemo graditi zajedničku pažnju, a onda ćemo tu igru nadograđivati. Igračka može da pritisne prekidač, možemo staviti plastelin preko prekidača kako bi stimulisali taktilnu percepciju, zalepiti određeni stiker i tražiti od deteta da pritisne baš na tom mestu,… Poštujući detetova intresovanja jeste osnov za građenje odnosa dete-odrasla osoba bez kojeg nema daljeg napredka.
Kao zaključak, igra može da bude veoma važan faktor u razvoju dece sa autizmom, kroz igru može da se stimuliše razvoj socijalnih, motoričkih i kognitivnih veština.
Pitajte Defektologa 