Kada razmišljamo o samoj strukturi ljudskog mozga znamo da postoje leva i desna hemisfera i da su one zadužene za različite funkcije ljudskog tela, svaka od hemisfera imaju sopstvena funkcionalna težišta. Ali ono što se često zaboravlja ili stavlja po stranu jeste povezanost leve i desne hemisfere preko corpusa callosuma (moždane grede) preko koje komuniciraju. Jedna i druga hemisfera su komplemetarne i međusobno se dopunjavaju.
Nakon ovog kratkog uvoda o anatomiji i fiziologiji mozga, hajde da pričamo o razvoju mozga kod dece.
Znamo da su prve godine detetovog razvoja najbitnije i da u prvih 5 godina dete upija informacije kao mali sunđer i “pretvara” ih u sopstvena iskustva koja se razvijaju u različite sposobnosti, veštine i znanja. Ali kako omogućiti detetu različita iskustva i kako u tome istrajati i ne posustati tokom vremena – jer svako od nas kada govori o svojoj deci im želi da napreduju.
U samoj stimulaciji dečijeg mozga može pomoći metod integirsanog razvoja mozga, gde se autori bave načinima stimulacije i povezivanja hemisfera i mozga u celosti kako bi dete razvilo emocionalnu inteligenciju kroz svakodnevene interakcije.
12 strategija integirsanog pristupa za podsticanje razvoja dečijeg uma, kao i za preživaljavanje svakodnevnih roditeljskih borbi i izazova možete pročitati u novom izdanju Publik Praktikuma – RAZVOJ DEČJEG MOZGA.
Kakve to strategije nudi ovaj pristup?
Nudi jednostavna rešenja kroz praktične primere i ilustracije situacija kako možete da rešite situaciju kada dete ne želi da jede supu ili kada bi želelo da ponese kući tuđu igračku.
Sam pristup zastupa stav da mi svakodnevno plovimo između haosa i rigidnosti, ali mi kao odrasle osobe to uspevamo balansirati većinu vremena, dok dete nije u mogućnosti da uradi, jer mu same moždane strukture nisu još dovoljno razvijene da bi samo moglo logčino da zaključe da nešto nije društveno prihvatljivo ili da to nije “lepo” ponašanje.
A da bi naučilo da reaguje na način na koji bi trebalo, potrebno je stimulisati levu hemisferu mozga koja je zadužena za logiku i gornju polovinu mozga koji nam pomaže da donosimo odluke (prednji gornji deo mozga se razvoja do sredine dvadesetih godina, pa zamislite šta mi tražimo od deteta kada mu kažemo “Prestani” usred napada besa i plača?!).
Autor knjige navodi da je za sam razvoj dečijeg mozga odnosno emocionalne inteligencije potrebno da imenujemo problem, da dete angažujemo da razmisli, ali i po potrebi i da ga razmrdamo (fizički aktiviramo), koristite se prepričavanjem događaja kako bi osvestili šta se dogodilo, pomozite detetu da upozna sebe, kako bi shvatilo šta mu se događa.
Kako vi rešavate problem situacije?
Zahvaljujući dragim ljudima iz PUBLIK PRAKTIKUMA dvoje od čitalaca će dobiti po jedan primerak ove knjige na poklon, a detalje o darivanju pogledajte na Facebook i Instagram stranici bloga http://www.pitajtedefektologa.com
Knjigu RAZVOJ DEČJEG MOZGA
možete da pronađete na sajtu Izdavača PUBLIK PRAKTIKUM.
Post je napisan u saradnji sa izdvačem, što ni na koji način nije uticalo na formiranje mog mišljenja o proizvodu.
Pitajte Defektologa 
2 thoughts on “Razvoj dečijeg mozga”