ADHD?

Sigurno ste čuli za izraz ADHD, možda je neko nekad prokomentarisao da vaše dete ima ADHD ukoliko je više aktivno. Ali šta znači ADHD?

ADHD je skraćenica od Attention Deficit Hyperactivity Disorder, a sinonim za ovo stanje je hiperkinetički poremećaj u srži ovog poremećaja je nedostatak pažnje usled visokog stepena motoričke aktivnosti koja podrazumeva povećan prenos imulsa.

Ovaj poremećaj podrazumeva smanjen stepen pažnje, hiperaktivnost i impulsivnost i ovo jedni od glavnih simptoma. Zbog navedenih simptoma deca koja imaju ADHD često imaju i potreškoće u učenju i akademskim postignućima, ali i u socijalizaciji sa vršnjacima. Ponašanje dece koja imaju ADHD menjaju se kako dete raste, pa je tako na primer prekomerna motorna aktivnost je karakteristična za decu mlađeg uzrasta i oni imaju potrebu za pokretom i često prelaze sa aktivnosti na aktivnost, dok deca koja su starija teško duže sede i lako im stvari oko njih odvlače pažnju. Teško se skoncentrišu na zadatke i zbog toga imaju teškoće u toku školovanja.

Ovde ću navesti neke oblike ponašanja sa kojima se mogu suočiti učenici koji imaju probleme sa pažnjom i hiperaktivnošću:

• teškoće sa sedenjem na času (45 minuta može da deluje kao čitava večnost za njih i zato bi trebalo dopustiti im da naprave pauzu u toku časa za kratku šetnju npr.),
• teškoće sa praćenjem instrukcija i izvršavanju zadataka (zbog toga je važno zadatak rasčlaniti na više kraćih zadataka),
• teškoće sa brzim promenama zadataka (promenu bi trebalo najaviti i na početku reći šta će se raditi kako bi dete znalo šta ga očekuje),
• odgovaranje na pitanje i pre nego što učitelj postavi pitanja (pitanja bi trebalo da budu kratka i jasna),
• ne obraćaju pažnju na detalje,
• širok ospeg promena raspoloženja i poteškoće sa odlaganjem zadovoljstva (doslednost i predvidivost je bitna, pa se preporučuje da sve promene unapred jasno najavite).

Deca sa ADHD-om pokazuju različite kombinacije ovih ponašanja i ona imaju tendenciju da se menjaju sa rastom i razvojem deteta. Sam akademski uspeh deteta često zavisi od učitelja i nastavnika i njihove spremnosti da atmosferu u učionici i na časovima organizuju tako da učeniku smanji distrakcije.

Sama organizacija u školi je jako bitna i naglask bi trebalo da bude na saradnji roditelja i škole kako bi dete postiglo svoj maksimum. A ona podrazumeva procenu individualnih potreba i snaga deteta (na koji način dete najlakše i najbolje uči, rad na sticanju veština kroz detetove jake strane, smanjiti distraktore), odabir odgovarajućih metoda i tehnika za rad na času koje drže pažnju detetu (individualizacija nastave), uključivanje individualnog obrazovnog plana za detete ukoliko je to potrebno (IOP).

Važno je da se naglasi da je svako dete koje ima poremećaj pažnje jedinstveno i da nema nekog univerzalnog rešenja, već se za svako dete osmišljava individualan plan.

Uspešni programi za decu sa ADHD integrišu sledeće tri komponente:
• Prilagođavanje školskog programa,
• Bihevioralne intervencije,
• Fizičke akomodacije u učinoci (mesto gde učenik sedi, smanjenje distrakcija,…).

Biti roditelj deteta sa ADHD-om zahteva dodatnu količinu strpljenja, posebnu vrstu posvećenosti i spremnost da budete zastupnik za svoje dete čak i kada ne izgleda da razumete njegove potrebe. Ali roditelj je taj koji najbolje poznaje svoje dete! 💕