Govor je uobličen i uslovljen socijalnim poljem (Ćordić i Bojanin, 2011). Za normalan govorni razvoj potreban je niz organskih, psihičkih i socijalnih činilaca. O samom razvoju govora možete pročitati klikom na link.
U ovom postu bliže će biti objašnjene dijagnoze koje spadaju pod šifrom F80, a koja se jako često javlja kao početna (radna) dijagnoza na mlađem uzrastu. Sama dijagnoza F80 označava govorno-jezičke poremećaje koji podrazumevaju odstupanje od tipičnog obrazca govora koji postoje od ranih stadijuma razvoja. Sam uzrok nastanka pormećaja se ne može objasniti direktno atipičnosti neuroloških ili govornih mehanizama, senzornim oštećenjima, ometenošću u intelektualnom razvoju, odnosno uticajem sredinskih faktora. Ovi poremećaji su često udruženi sa problemima u učenju (disgrafijom, disleksijom), smanjenom socijalnom interakcijom, poremećajima u ponašanju i emocionalnim razvojem koji nije karakterističan za uzrast.
F80.0 Specifičan poremećaj artikulacije (izgovora)
Specifični poremećaj artikulacije je razvojni poremećaj kod kojeg dete upotrebljava glasove koji je na nivou ispod karakterističnog za mentalni uzrast, a kod kojeg postoji normalan nivo govorne veštine.
Poremećaj izgovaranja – Dislalija (artikulacioni poremećaj koji podrazumeva nemogućnost ili nepravilnost u izgovoru pojedinih glasova. Ispoljavaju se u vidu: nepravilnog izgovora glasova, izostavljanja glasova ili njihove zamene).
Ova dijagnoza isključuje poremećaj izgovaranja zbog:
- afazije NOS (R47.0)
- apraksije (R48.2)
- gubitka sluha (H90-H91)
- intelektualne ometenosti (F70-F79)
- poremećaja razvoja jezika (F80.1-F80.2)
F80.1 Poremećaj ekspresivnog govora
Razvojna disfazija ili afazija, ekspresivnog tipa predstavlja specifičan poremećaj razvoja govora u kome je sposobnost deteta da koristii ekspresivni govor značajno ispod očekivanog nivoa za njegov mentalni uzrast. Razumevanje govora je u granicama normale. Mogu, a ne moraju, da psotoje poremećaji artikulacije.
Ova dijagnoza isključuje poremećaj ekspresivnog tipa zbog:
- stečene afazije sa epilepsijom (Landau-Kleffnerov sindrom) (F80.3)
- selektivnog mutizam (F94.0)
- intelektualna ometenost (F70-F79)
- pervazivnih razvojnih poremećaja (F84.-)
F80.2 Poremećaj receptivnog govora
Receptivna disfazija ili afazija – poremećaj receptivnog govora (razumevanja) je specifični razvojni poremećaj kod kojeg je detetovo razumevanje govora ispod nivoa koji je karakterističan za njegov mentalni uzrast. U praksi se sreće da je u skoro svim slučajevima i izražavanje poremećeno uz nepravilan izgovor reči. Za ovaj poremećaj je karakterističan urođeni nedostatak tj. nerazvijenost auditivne percepcije.
Ova dijagnoza isključuje poremećaj receptivnog govora zbog:
- stečene afazije sa epilepsijom (Landau-Kleffnerov sindrom) (F80.3)
- autizama (F84.0-F84.1)
- selektivnog mutizam (F94.0)
- zastoja jezičnog izražavanja zbog gluvoće (H90-H91)
- intelektualne ometenosti (F70-F79)
F80.3 Landau-Kleffnerov stečeni gubitak govora sa epilepsijom
Landau-Kleffnerov stečeni gubitak govora sa epilepsijom je poremećaj kod kojeg dete, čije se govorno-jezično izražavanje do tada razvijalo u skladu sa tipičnim normama govornog razvoja gubi u vidu receptivnih i ekspresivnih jezičkih sposbnosti. Intelekt je očuvan. Početak poremećaja je praćem abnormalnim očitavanjem EEG-a, a u većini slučajeva i sa epi napadima. Uglavnom se pojavljuje između 3. i 7. godine . Uzrok pormećaja nije poznat, ali pojedina istraživanja vezuju pojavu poremećaja sa encefalitisom. Tok poremećaja je promenljiv, 2/3 dece imaju dijagnozu teškog jezičkog razumevanja, dok se 1/3 potpuno oporavi.
Ova dijagnoza isključuje poremećaj govora zbog:
- afazije NOS (R47.0)
- autizma (F84.0-F84.1)
F80.8 Drugi poremećaji razvoja govora i jezika
Sigmatizam (šuškanje) je poremećej glasova s, z, c, š, ž, č, ć, đ. Ispoljava se kao:
- omisija je izostavljanje glasova i uglavnom se javljaju kod dece mlađeg uzrasta.
- supstitucija je zamena glasova drugim glasom.
- distorzija je oštećenje glasa tj.glas postoji, ali njegov kvalitet ne zadovoljava.
F80.9 Poremećaj razvoja govora i jezika, nespecifičan
Pitajte Defektologa 
Pozdrav. Moj sin je dobio diagnozu 80.1 ima 3 godine. Sad se polako lecimo kod logopeda. Zanima me kako bi mogla na koji nacin jos da mu pomognem sama.. trudim se da pricam sa njim i ja i svi ostali clani porodice.malo je tvrdoglav pa je to malo sa njim teze raditi. Al hocu da mu nekako pomognem. Predlog? Hvala vam puno na odg
Sanela
Draga Sanela,
Predloge igara za razvoj govora možete pročitati na linku – https://pitajtedefektologa.com/2017/03/09/igre-za-ravoj-govora/
https://pitajtedefektologa.com/2017/12/27/igre-za-razvoj-govora-2-deo/
Što više radite na razvoju razumevanja, imenovanje i opisivanje radnji koje radite npr. “Oo uzeo si auto. Ovaj auto je plav.” i slično. Razvijajte pokazni gest, što više socijalizacije sa vršnjacima, izlazaka napolje, parkovi.
Poštovanje,
Našem sinu ,koga smo na vreme vodili kod defektologa,nisu otkrili razvojnu disfaziju. Dijagnoza mu je uspostavljena tek sa 14 godina. Ne znam kako je to moguće, ali Vas pitam šta se sada može raditi sa detetom i kako mu pomoći. Da li postoje učinkovite vežbe i tretmani ?
Poštovana Tamara,
Kod nas dijagnozu razvojne disfazije mogu postaviti logopedi i dečiji psihijatri, razumem brigu zbog kasnog “otkrića”.
Moj savet je da kontaktirate logopeda u gradu odakle ste i ukoliko je moguće da zakažete procenu razvoja u Zavodu “Cvetko Brajović” (ukoliko niste iz Beograda potreban vam je uput od pedijatra).
Svakako verujem da kolege logopedi imaju metode za rad sa starijom decom i možda se to može povezati i sa školskim gradivom ukoliko dete ima problema u savladavanju istog.
Puno pozdrava,
Marija
Poštovana,
Zahvaljujem na ovakvoj mogućnosti komunikacije.
Radi se o dečaku koji uskoro puni 11 godina. Progovorio sa 5, prvo naučio engleski ( na tom jeziku i razmišlja, a zatim ga prevodi na srpski). Gramatiku srpskog jezika odlično razume i koristi u zadacima na času, slabije u govoru, dakle, ne primenjuje. Socijalne veštine sa decom svog uzrasta su mu nepostojeće, ali to nije vezano za stidljivost. Kada se igra igračkama, ima naraciju za svaku igračku na engleskom, bude cela životna priča u pitanju, ali iako je to lepo, on ima skoro 11 godina! Svi pedijatri, logopedi i jedan defektolog koga smo konsultovali su nas odvraćali od potencijalne dijagnoze autizma.
Da li imate predlog kome da se obratimo redom, mislim na ustanove kao i na preporuku u smislu imena i prezimena za stručnjake?
Unapred veliko hvala
Dobar dan,
Najbolje bi bilo da odete na timsku procenu u Institut za mentalno zdravlje ili u Zavod „Cvetko Brajović“. Upute za ove Ustanove dobijate od vašeg pedijatara. A onda oni zakazuju procenu kod svakog stručnjaka posebno – psiholog, defektolog, logoped, psihijatar. Što se tiče konrektne preporuke roditelji uglavnom hvale dr Milicu Pejović iz IMZ-a (pshijatra), kao i dr Dejana Stevanovića (takođe psihijatar).
Puno pozdrava,
Marija
Postovanje, moje dete ima 4 godine. Oko 3 godine je pocela Da muca. Sve je pocelo kako je videla moju ranu posle operacije. Idemo kod logopeda, mada az nam rekli Da je tó trajno. Imamo dane Kada vise muca, Kada je umornija ili nervoznija. Upravo radimo na tome Da nadje balans kako Da uspori pri govoru.
Pshiholog isto dao misljenje Da mora Da uspori.
Koja je sifra za mucanje? Sta je Vasa preporuka kako bi mogli jós Da joj pomognemo? Hvala
Draga Sandra, mucanje nije moja sfera, te o tome znam samo osnovno. Šifra za mucanje bi trebalo da bude F98.5 ili F98.6
Svakako je stručna osoba koja Vam može pomoći, logoped. Svakako možete potražiti i mišljenje drugog logopeda, ukoliko mislite da način rada ne odgovara Vašem detetu.
Srdačan pozdrav,
Marija