Godinama unazad je u fokusu dečija igra, ali zašto je ona značajna za dečiji razvoj?
Igra dozvoljava deci da koriste svoju kreativnost dok razvijaju maštu, motoriku, kogniciju, ali i emocije. Igra je važna za pravilan razvoj mozga. Ona je način da dete na ranom uzrastu stupi u interakciju sa svetom koji ga okružuje.
Kroz igru, samostalnu i sa vršnjacima, dete se razvija i uči – kako da rukuje predmetima, upoznaje se svetom oko sebe, uočava razlike i sličnosti između bića i predmeta. Od ranog uzrasta, u prvoj godini života, dete se igra sa svojim rukama i nogama, i najviše ispituje oralnim putem (ustima), pa nas tako ne iznenađuje kada dete “proba” svoje prstiće ili neku igračku. Kako se beba razvija, tako se razvija i igra, počinje da zvecka zvečkom ili da baca igračke da vidi kakav će zvuk proizvesti.
Igrajući se dete razvija govor, socijalne veštine, motoriku, razvija osećaj za matematičke pojmove i razvija mišljenje, razvojem svih ovih veština dovodi do razvoja samopouzdanja.
Kada govorimo o tipovima igre, postoje četiri tipa igre:
- Funkcionala igra – jednostavna igra koja dopušta detetu da uči putem iskustva.
- Konstruktivna igra – igra koja podrazumeva građenje ili pravljenje nečega.
- Igre uloga – igre imitacije i simbolička igra gde dete u igri opnaša neku radnju ili osobu.
- Igre sa pravilima – igre u kojima dete kroz pravila razvija socijalne veštine.
Igra je dragocen deo detinjstva koji igra važnu ulogu u dečijem razvoju, a roditeljima daje priliku da se povežu sa svojim detetom. Ona je spontana aktivnost i prilikom zajedničke igre potrebno je pratiti detetova interesovanja i pružiti detetu priliku da se igra samo, mi smo tu samo dodatak, važno je da ne preuzmemo stalnu ulogu vođe u igri već da pružimo model ponašanja prema kome će dete učiti. U igri je bitno obezbediti reciprocitet, povremeno voditi igru, ali i pružiti detetu šansu da bude vođa igre. Odrasla osoba je tu da prati i nadograđuje igru.
Pitajte Defektologa 