Senzorni sistem i načini funkcionisanja

Senzorni sistem tj. senzorna obrada predstavlja način na koji telo analizira i odgovara na signale koje prima iz okoline. Ukoliko je dete tipičnog razvoja ono će putem različitih iskustava koje spontano stiče ili iskustava u organizovanoj igri naučiti da signale primi i obradi na odgovarajući način. Ako je situacija drugačija, onda je potrebno pažljivo i planirano izlaganje senzornim iskustvima kako bi dete moglo da nauči kako da reaguje na različite senzorne stimulanse iz okruženja.

U daljem tekstu pročitajte na koji način funkciniše svaki od naših senzornih sistema.

 

AUDITIVNI SISTEM –  Koraci, zvuk vetra, šuškanje, škripanje vrata, zvuk vode kako teče, ljudski glas, lavež pasa – svi ovi primeri imaju jednu zajedničku stvar, a to je zvuk.

Čulo sluha ili auditivni sistem je sistem putem koga primamo i obrađujemo informacije  koje dolaze preko čulnih organa (uha) pa sve do odgovrajućih centara u mozgu. Kada čujemo zvuk, on “putuje” u naš mozak kako bi prošao analizu tako da možemo dati odgovor. Osobe koje imaju problem sa auditivnim sistemom (što je čest slučaj sa decom sa autimom) mogu imati problema sa bukom, jakim zvukovima, visokim tonovima,… pa se može videti slika kako zatvaraju uši rukama ili ih lupkaju.

 

 

OFLAKTORNI SISTEM – Vaše omiljeno voće, miris čokolade, palačinke u subotu ujutru, miris kafe ili limuna, parfem. Svi ovi primeri imaju jedan zajedničku osobinu, a to je miris.

Čulo mirisa ili oflaktorni sistem je prikupljanje informacija o mirisima oko nas, koji se prenose  duž kanala živaca do mozga. Naš olfaktorni sistem može razaznati mirise između hiljada različitih mirisa i pomoći nam da prepoznamo kakav je taj miris – prijatan ili neprijatan; slab ili jak; opasan ili bezbedan. Disfunkcionalni sistem čula mirisa često dovodi probirljivosti u hrani ili čak i nagona za povraćanje na određene mirise, a najčešće je preosetljivost čula mirisa povezana sa preosetljivošću čula ukusa.

 

 

ORALNI SISITEM – Griženje, žvakanje, lizanje, krckanje, sisanje, pljuvanje i gutanje. Sve ove aktivnosti imaju dve stvari zajedničke, a one su – ukus i tekstura.

Oralna senzorna obrada je protok informacija koja dolaze do usta i vilica ka mozgu.  Kada jedemo ili pijemo, naša usta šalju informacije našem mozgu u vezi hrane ili pića. Ova informacija uključuje temperaturu, teksturu i ukus. Naš mozak takođe  na ovaj način prima proprioceptivne informacije iz zglobova vilice dok grizemo i žvakaćemo. Pa tako kao što je iznad napisano preosteljivost se može javiti na različite teksture, pa se dešava da neko dete ne voli “vlažno” voće i povrće poput breskve i lubenice ili pak ima dodatnu potrebu da stimuliše oralni aparat pa stalno igračke stavlja u usta iako je uzrasno trebalo da preraste istraživanje putem usta.

 

VIZUELNI SISTEM – Određivanje nijanse boje košulje za taj dan, pronalaženje dva para istih čarapa, pratiti nastavnika dok hoda po učionici, primetiti promene u prirodi. Svi ovi primeri imaju jednu zajedničku stvar, a to je vid.

Vizuelni sistem je način kako primamo i procesuiramo sentorne informacije putem čula vida. Kada vidimo neki predmet, to je zbog percepcije svetla. Svetlosni zraci prolaze kroz mnoge različite strukture naših očiju, da bi na vizuelne informacije stigle u vizuelni korteks u našem mozgu. Zatim mozak identifikuje objekat i daje mu značenje. Mi smo u stanju da to opažamo detalje kao što su boje, trodimenzione predmete, dubinu i lokaciju objekta u prostoru. Osobama koje ima problem sa vizuelnom senzornom obradom mogu da imaju problema sa jakim svetlom napolju, pa im prijaju tamnije prostorije ili da ih previše različitih boja u jednoj prostoriji razdražuje.

 

VESTIBULARNI SISTEM – Okretanje, vrtenje, ljuljanje, penjanje. Sva ova osećanja imaju jednu stvar zajednički –  pokret.

Vestibularni sistem je zadužen za balans (ravnotežu) i kretanje, a nalazi se u unutrašnjem uhu. Kada pomerano glavu levo desno, tečnost u unutrašnjem uhu se kreće i smenjuje i na taj način nam pruža informacije o poziciji našeg tela u prostoru (prostorna orijentacija). Deca u spektru autizmom i težom intelektualnom ometenošću možda najčešće od svih imaju problem sa obradom informacija koja dolaze putem vestibularnog sistema, pa se dešava da hodaju “bez cilja” sudarajući se sa predmetima.

 

PROPRIOCEPTIVNI SISTEM – Guranje, povlačenje, gaženje, stiskanje, skakanje, savijanje. Svi ovi primeri imaju jednu zajedničku stvar, a to je telo odnosno telesna pozicija.

Propriocepcija se odnosi na put kojim informacije dolaze od naših zglobova i mišića do mozga i na taj način dobijamo informacije o pozicijama našeg tela i pokretu. Putem ovog čula možemo da procenimo silu (brzinu), smer i pravac kretanja. Deca koja imaju problema sa propriocepcijom imaju potrebu da jako stisnu, često se govori da “nemaju osećaj koliko su jaki” ili reaguju samo na jake zagrljaje.

 

 

TAKTILNI SISTEM – Zagrljaji, odeća, trava ili pesak pod nogama, hranu, kafa pijemo. Svi ovi primeri imaju zajednički – dodir.

Taktilni sistem ili čulo dodira je obrada informacija koje dobijamo putem receptora u našoj koži. Kada smo osetimo (dodirnemo) objekat u našem okruženju, naš nervni sistem prima ovu informaciju i pomaže nam da razumemo i razlikujemo pritisak, temperaturu,  oblik, teksturu i druge taktilne osobine predmeta. Takođe pomoću čula dodira možemo  tačno da odredimo šta je to šta osećamo. Senzorna taktilna osetljivost je takođe česta, pa se može javiti gađenje na različite teksture – da etiketa na odeći izazove napad besa, da dete može da podnese samo određenu odeću ili obuću na sebi,…

 

Da li mislite da senzorna obrada informacija ima uticaja na dečiji razvoj?