Šta je to grafomotorika?
Pod ovim pojmom najjednostavnije objašnjeno smatramo sposobnost držanja olovke i pisanja.
Sama veština pisanja je složena motorna aktivnost koja zavisi od sazvrevanje i integracije kognitivnih, perceptivnih i motoričkih posobnosti, a razvija se zajedno sa rastom i razvojem deteta kroz stimulaciju i vežbu (Hamstra-Bletz and Blote, 1993). Za uspešno ovladavanje procesom pisanja koje dete čeka u školi, potrebno je najpre razviti finu motoriku mišića šake i prstiju. Dakle, fina motorika je od suštinskog značaja za pisanje, što predstavlja dovoljan razlog da se ta veština razvija i kod kuće, mnogo pre polaska u školu. Razvoj grafomotoričke sposobnosti započinje u uzrastu od 18 meseci i traje do polaska u školu (Rajović, 2009).
U literaturi srećemo sledeću podelu razvoja grafomotornih aktivnosti:
| Razvoj grafomotornih aktivnosti | |
| Uzrast deteta | Aktivnost deteta |
| 10-18 meseci | Šara potezima napred – nazad po papiru. Olovku drži uz dlan i obuhvata je prstima (u šaci). |
| 2 godine | Šara praveći horizontalne, vertikalne i kružne linije na papiru. Olovku drži poput noža. |
| 3 godine | Precrtava horizontalnu, vertikalnu liniju i krug. Olovku drži blizu dna sa tri prsta. Položaj ruke je sličniji odrasloj osobi. |
| 4 godine | Precrtava krst, dijagonalne linije, kvadrat, neka slova i brojeve. Neka deca pišu svoje ime. Drži olovku pravilno. |
| 5-6 godina | Precrtava trougao, piše svoje ime, prepisuje većinu velikih, štampanih slova. Dobro se služi olovkom. |
Razvoj hvata olovke:
Kada je potrebno da se piše, deca sa problemima u pisanju često pribegavaju različitim načinima da izbegnu aktivnost. Oni tada moraju da idu u toalet, baš tada im pukne olovka, potrebna im je maramica iz ranca, ometaju ostalu decu jer je to za njih manje bolno nego sam čin pisanja (Thorne, 2012). Za decu koja imaju poteškoća sa pisanjem, može biti korisno da azbuku (abecedu) napišemo na papiru koji bi stajao na stolu pored sveske radi lakšeg korišćenja. Takođe možemo staviti pomagala za pravilniji hvat olovke („pencil grip“, „handi-writer“).
Razvoj grafomotorike kod male dece se može stimulisati kroz razne igre i vežbe: gužvanja i cepanja papira, savijanje papira (pravljenje aviona, šatora, kapa), seckanje makazama, nizanje perli na kanap, vezivanje čvorova, ređanje kocki i slagalica (pomaže usavršavanju pokreta ruke i šake ali i poimanje prostora i prepoznavanje oblika što će pomoći kasnije u razumevanju matematičkih pojmova i savladavanju čitanja), zakopčavanje i otkopčavanje dugmadi i patenata, vezivanje pertli – Montesori ramovi, igre sa plastelinom, zavrtanje šrafova, bockalice (što je dete starije bockalice treba da budu sitnije i rupice manje), povezivanje linija i tačkica,…
Zaključak:
Grafomotorika je sposobnost koja se razvija, ali i vežba, samim tim se problemi koje dete ima mogu rešiti vežbom. Grafomotoričkim vežbama dete ne razvija samo motoriku već i pažnju, koncentraciju, orjentaciju, lateralizaciju i govor. Ono pamti ranije usvojene pokrete i koristi se njima u novim situacijama (Nikolić, 2011).
Pitajte Defektologa 
10 thoughts on “Grafomotorika”