C. Zuniga-Montanez i saradnici sproveli su istraživanje o uticaju pandemije covid-19 na govorno-jezički razvoj dece uzrast 0-6 godina.
Ovo istraživanje predstavlja obimni pregled dosadašnjih naučnih radova o uticaju pandemije COVID-19 na jezičko okruženje i razvoj jezika kod dece uzrasta od 0 do 6 godina. Korišćenjem scoping metodologije (prema Joanna Briggs Institute smernicama) autori su analizirali 94 studije sprovedene širom sveta između 2020. i 2023. godine. Istraživanje je pokazalo da je pandemija imala značajan uticaj na decu, s posebnim naglaskom na promene u njihovom okruženju za učenje, kućnim navikama i obrazovnim mogućnostima, što se zatim reflektovalo na različite aspekte jezičkog razvoja.
Ključni faktori uticaja u okviru kućnog okruženja bili su: količina i kvalitet interakcije sa roditeljima, vreme provedeno u čitanju, učenje preko digitalnih medija, maska na licu odraslih, i mentalno zdravlje roditelja. Iako su mnoga domaćinstva povećala vreme provedeno u zajedničkim aktivnostima i čitanju, postojala je značajna varijacija zavisno od socioekonomskog statusa. Niže socioekonomske porodice imale su manje dostupnih resursa, više stresa, i njihova deca su provodila više vremena uz televiziju i video-igre, a manje uz knjige i interaktivne aktivnosti.
Na obrazovnom planu, pristup predškolskom obrazovanju i kvalitet onlajn učenja igrali su ključnu ulogu. Deca koja su nastavila da pohađaju vrtiće ili škole imala su bolje jezičke i pismenosti veštine od svojih vršnjaka koji su učili isključivo onlajn ili kod kuće. Ipak, i učitelji i roditelji su isticali izazove onlajn nastave, uključujući nemogućnost praćenja napretka, procene znanja i nejednaku dostupnost tehnologije.
Glavni zaključci ukazuju na opšti pad u očekivanim normama jezičkog razvoja kod dece tokom pandemije. Utvrđeni su zastoji u razvoju vokabulara, morfosintakse, socijalne komunikacije, pismenosti i jezičkih veština potrebnih za školu. Posebno su pogođena deca iz siromašnijih porodica i ona iz bilingvalnih i višelingvalnih porodica, gde je došlo do smanjenja izloženosti jeziku školovanja.
Iako je pandemija podstakla određene pozitivne promene u kućnom angažovanju, te su roditelji više čitali i igrali se sa decom, ova korist nije bila jednako dostupna svima. Deca iz socijalno ugroženih sredina pretrpela su najviše gubitaka, kako u pogledu resursa tako i obrazovnog napretka.
Ovaj pregled ima za cilj da pomogne roditeljima, edukatorima i donosiocima odluka da bolje razumeju dugoročne posledice pandemije na jezički razvoj i da planiraju mere podrške. Zaključuje se da je neophodno u budućnosti razviti politike koje će smanjiti posledice ovakvih kriza, sa posebnim fokusom na ranu intervenciju, podršku porodicama sa nižim prihodima i unapređenje kvaliteta onlajn obrazovanja i dostupnosti obrazovnih resursa za svu decu.
Pitajte Defektologa 