Disciplina je potrebna, ali je mnogo lakše kada je bez drame. Ono što se često pogrešno povezuje sa disciplinom je kažnjavanje. Disciplina nije kazna, nije tajm aut, nije ignorisanje. Disciplina je fleksibilnost, granica, doslednost i povezivanje sa decom sa ciljem razvoja mozga odnosno složenih struktura mozga koji nam pomažu da pravimo “pametne” odluke.
U nastavku možete pročitati osam osnovnih principa discipline iz knjige “Disciplina bez drame”, autora D. Sigla i T. Pejn Brajson.
- Disciplina je osnova svega. Verujemo da voleti svoju decu i davati im ono što im je potrebno znači postavljati jasne i dosledne granice, ali i postavljati visoka očekivanja za njih – sve to im pomaže da postignu uspeh u vezama i drugim oblastima života.
- Efikasna disciplina zavisi od veze između odraslih i deteta, ispunjene ljubavlju i poštovanjem. Disciplina nikada ne treba da uključi pretnje ili ponižavanje, nanošenje fizičkog bola, plašenja dece ili stvaranje osećanja da im je odrasla osoba neprijatelj. Disciplina bi za sve uključene trebalo da bude sigurna i brižljiva.
- Cilj discipline je da podučava. Koristimo situacije u kojima je potrebna disciplina kako bismo razvijali veštine kako bi deca mogla bolje da se ponašaju u sadašnjosti, ali i da donose bolje odluke u budućnosti.
- Prvi korak u disciplini jeste da obratite pažnju na njihove emocije. Kada se deca loše ponašaju, to je obično zato što ne mogu dobro da se nose sa intezivnim emocijama i još uvek nemaju razvijene veštine da donose dobre izbore. Zato je jednako važno obratiti pažnju na emotivno iskustvo iza ponašanja kao i na ponašanje samo po sebi.
- Kada su deca uznemirena ili imaju izliv besa, upravo tada smo im najpotrebniji. Potrebno je da im pokažemo da smo uz njih i da ćemo biti i kada se najgore ponašaju. Tako stvaramo poverenje i osećanje opšte sigurnosti.
- Ponekad treba da čekamo dok deca ne budu spremna da uče. Ako su deca uznemirena ili van kontrole, to je najgori trenutak da pokušavate da ih naučite. Naš prvi zadatak je da im pomognemo da se smire, kako bi uspostavili kontrolu i bolje se ponašali.
- Pomoći ćemo im da budu spremna da uče tako što ćemo se sa njima povezati. Pre nego što preusmerimo njihovo ponašanje, mi se sa njima povezujemo i pružamo im utehu. Ovo radimo tako što uvažavamo njihova osećanja i imamo mnogo empatije.
- Nakon povezivanja, sledi preusmeravanje. Jednom kada osete tu povezanost sa nama, deca će biti spremnija da uče, tako da možemo efikasno da ih preusmerimo i da sa njima razgovaramo o njihovom ponašanju.
“Čak i kada kažemo “ne” njegovom ponašanju, uvek želimo da kažemo “da” njegovim emocijama i načinima na koje doživljava stvari.” – D. Sigl i T. Pejn Brajson
Pitajte Defektologa 